3.2.7.2.Spoljne izmenljive memorije

Kod ove vrste spoljne memorije postoji uređaj koji je ugrađen u računar ili se povezuje na njega, a koji ne sadrži sam medij na kome se podaci snimaju, već se mediji ubacuju u uređaj. Ovaj tip spoljne memorije koristi se prvenstveno za:

  • prenos i
  • čuvanje (backup) podataka.

DISKETA (floppy disc) je po svojim karakteristikama najsličnija hard disku. Unutar zaštitnog omotača nalazi se tanki poliesterski (plastični) disk, premazan fero-magnetnim slojem. Ovom plastičnom disku, disketa i duguje svoje ime – (engl. „floppy“ – „savitljivi“) disk. Unutar disk jedinice, ovaj disk se okreće dok magnetna glava čita i upisuje podatke. Organizacija diskete je slična kao kod hard diska (ciklične trake i sektori), s tim što se disketa okreće mnogo sporije i magnetna glava dodiruje njenu površinu.

Diskete su se delile prema veličini na one od 8″ (inča), 5.25″ i 3.5″. Starije diskete su bile upakovane unutar kartonskog omotača i bile su osetljivije na oštećenja u odnosu na kasnije proizvedene 3.5″ diskete koje su se pravile u plastičnom omotaču.

Zavisno od kvaliteta magnetne površine, diskete su se delile na jednostrane i dvostrane (SS – Single Sided i DS – Double Sided), kao i na diskete sa dvostrukom ili visokom gustinom zapisa (DD – Double Density i HD – High Density). Zavisno od kvaliteta, disketa je mogla da se formatira na veći kapacitet. Poslednjih godina ova podela je postala izlišna, pošto su sve diskete bile pravljene kao DS/HD.

Kapacitet diskete je mnogo manji u odnosu na druge medije. Na jednu 3.5″ DS/HD disketu, formatiranu na PC računaru, može da se smesti 1,44MB podataka.

Diskete od 5.25 i 3.5 inča i „zipeta“

Nesuđeni naslednik diskete bila je tzv. „zipeta“. Ovo je unapređena verzija diskete koja je imala kapacitet od 100MB ili, u novijoj verziji, čak 250MB. Da bi se radilo sa ovim disketama, bio je potreban i poseban uređaj – ZIP drajv, koji je inicijalno proizvodila firma Iomega. ZIP diskete jesu ušle u upotrebu, ali nikada nisu stekle širu popularnost zbog sve jeftinijih CD snimača i diskova.

MEMORIJSKA KARTICA predstavlja još jednu EEPROM memoriju, koja se umeće u poseban uređaj, čitač kartica, koji je povezan sa računarom.

Kartice mogu biti različitih formata, od kojih su najpoznatiji CF (CompactFlash), SD (Secure-Digital), MMC (MultiMediaCard), xD, Memory-Stick.

Čitač i nekoliko tipova memorijskih kartica

Najveću upotrebu ove kartice nemaju na računarima, već na drugim uređajima kod kojih postoji potreba za većom količinom (izmenljive) memorije, kao što su digitalni fotoaparati ili mobilni telefoni. Na smartfonima i tabletima, kao i na nekim drugim portabilnim računarima (npr. Raspberry PI) kartice su praktično ono što je hard disk u desktop računaru.

Sledeća lekcija