Funkcionalan računar se sastoji iz dve komponente:

• hardvera (hardware) i
• softvera (software).

Ako niste, preporučujemo da se upoznate sa pojmom računarskog hardvera. Sam po sebi, čak i najbolji hardver ne znači mnogo bez programa koji ga pokreću i podataka sa kojima programi rade. Upravo ti programi i podaci čine softverski sistem računara. Kada se govori o softveru, praktično se uvek misli na računarske programe.

Softver se deli na tri značajne grupe programa:

• sistemski softver – operativni sistem računara;
• programski softver – programi koji služe za pisanje drugih programa;
• aplikativni softver – programi pomoću kojih koristimo računar u bilo koje druge svrhe.

Sistemski softver ne predstavlja samo „goli“ operativni sistem. U njega spadaju svi pomoćni programi koji imaju veze sa radom samog računara, a ne sa nekom drugom oblašću. Ovakav softver čak i ne mora (a često i nije) da bude proizvod kompanije koja je napravila operativni sistem. U nastavku ovog dela, možete pročitati nešto više o sistemskom softveru.

Programski softver se (zavisno od tačke gledišta) nekad posmatra kao nezavisna kategorija, a nekad kao deo sistemskog softvera. Nama se nekako čini, pošto ovaj sosftver služi za kreiranje kako aplikativnog, tako i sistemskog softvera, da bismo ipak mogli da ga svrstamo u posebnu kategoriju. Da bismo napravili program za računar, koristimo programski jezik, a nešto više o tome možete pročitati u tekstu o programskim jezicima.

Aplikativni softver su praktično svi ostali programi koji računar pretvaraju u alat za poslovnu, grafičku, muzičku primenu. Pomoću ovih programa možemo komunicirati ili se zabavljati. Dakle, aplikativni softver je sve ono što možemo da radimo pomoću računara, a da nije vezano za sam računar. Softverom se bavimo na ovoj temi, pa slobodno nastavite da istražujete.