Miš predstavlja osnovni uređaj za unos pozicionih informacija. Iako se tokom godina menjao, osnovna namena mu je ostala ista. Pomeranjem miša po podlozi ili stolu pomera se i pokazivač (mouse pointer) na ekranu. Klikom na neko dugme miša poziva se odgovarajuća akcija operativnog sistema ili aplikacije.
Miševe možemo podeliti na mehaničke i optičke. Mehanički miševi sa svoje donje strane imaju kuglicu kojom se registruje samo pomeranje miša. Takvi miševi bi se relativno brzo napunili prašinom koja se nakupljala na unutrašnjim točkićima, što je vremenom otežavalo rukovanje i zahtevalo redovno čišćenje. Danas se mehanički miševi sve ređe koriste. Optički miševi umesto kuglice imaju lasersku diodu i optički senzor koji registruje pomeranje miša. Kvalitetniji miševi imaju precizniju detekciju pokreta (tzv. rezoluciju).
Miš može biti povezan kablom za računar ili bežični. Bežični miševi pružaju veću slobodu u radu, ali zahtevaju baterije. Sa druge strane, bežični miševi imaju nešto duže vreme reagovanja (sporiji prenos podataka do računara), pa su zbog toga miševi namenjeni igrama („gejmerski“ miševi) obično ožičeni.
Miševi danas imaju minimalno dva tastera (levi i desni), kao i točkić za skrolovanje. Moderniji i gejmerski miševi imaju i po desetak tastera kojima se mogu dodeliti različite funkcije. Naravno, postoje i druge „minimalističke“ varijante miševa, koje nemaju ni jedan taster, već podlogu osetljivu na dodir.
Način funkcionisanja optičkog miša
Ovde ćemo ukratko objasniti kako radi optički miš. Ovi miševi nemaju kuglicu već emituju svetlost na površinu. Izvor svetlosti može biti LED lampica ili laser. Laserski miševi bi trebali da imaju višu rezoluciju i da brže reaguju. Takođe, laserski miševi se bolje ponašaju na uglačanim podlogama.
Tako osvetljenu površinu „snima“ optički senzor (praktično, to je minijaturna crno-bela kamera). Ova kamera pravi snimke stotinama puta u sekundi. Ovi snimci se prenose u poseban čip za obradu grafičkog signala. Na osnovu razlika između svaka dva uzastopna snimka, ovaj čip utvrđuje u kom pravcu i koliko brzo se miš pomera. Taj podatak se onda prosleđuje računaru.
Inače, i ovaj miš ima standardne dugmiće, kao i svaki drugi. Pritisak digmeta se prenosi na mikroprekidač. Na modernim miševima, mikroprekidači ne postoje samo za levo i desno dugme, već i sa leve i desne strane točkića („tiltovanje“ točkića) kao i za pritisak točkića, što praktično funkcioniše kao srednji taster.