Prema definiciji BSA (Business Software Alliance), „Softverska piraterija je neovlašćeno kopiranje ili distribucija softvera zaštićenog autorskim pravom. To može biti kopiranje, preuzimanje, deljenje, prodaja ili instaliranje više kopija programa na lične ili radne kompjutere“.[1]
Piraterija košta softverske kompanije, ali i državu zbog narastanja sive ekonomije – crnog tržišta na kome se razmenjuje piratizovani materijal bez plaćanja poreza.
Prema proceni BSA, u Srbiji je u 2010. godini procenat piratizovanog softvera iznosio čak 74%, a njegova procenjena vrednost iznosila je 95 miliona dolara. Iako je procenat piratskog softvera u opadanju i dalje je jedan od najviših u regionu. Naravno, svaki podatak treba gledati u svetlu ostalih informacija. Na primer, procenat piratskog softvera u Nemačkoj iznosi niskih 27%, ali taj procenat predstavlja softver u vrednosti od 2 milijarde dolara. U svetu se procenjuje da je ukupna vrednost instaliranog piratskog softvera oko 59 milijardi dolara – što u stvari predstavlja štetu koju trpe softverske kompanije. Stopa piraterije je uobičajeno korelisana sa niskim standardom i siromaštvom.[2]
Kanali kojima se najčešće širi piratski softver su:
- P2P (peer-to-peer) mreže za razmenu velikih fajlova – otvorena razmena ne samo programa, već i filmova, muzike, TV programa;
- aukcijski sajtovi – prodaja zaštićenog softvera;
- B2B (business-to-business) sajtovi – prodaja velike količine „legalnog“ softvera;
- stariji načini – ovi načini su danas zapostavljeni zahvaljujući efikasnijim načinima razmene fajlova (IRC mreže, FTP sajtovi, fizički prenos putem CD/DVD medija).
Jedan od najčešćih oblika piraterije je kupovina jedne licence (jednog „originala“) i njegova instalacija na više računara. Licenca je uvek jasna po tom pitanju – nemoguće je zaobići zakon i kasnije se praviti „nevešt“.
U borbi protiv piraterije prvi na udaru su prodavci računarske opreme i preduzeća. Metodi kojima se koriste nadležni organi su klasična prijava i tzv. „lažni kupac“ (kada se na kupljenom računaru proverava da li postoji instaliran piratski softver). Generalno, pirati su dobro organizovani i tehnički obrazovani. Profit koji se zarađuje na prodaji piratskog materijala često nadmašuje čak i trgovinu drogom ili oružjem.
Malo teži slučaj predstavljaju tipovi piraterije kod kojih ne postoji tok novca koji se može pratiti. U pitanju su svi piratski sadržaji koji se mogu pronaći besplatno putem Interneta. Na P2P mrežama počinioci su mnogobrojni – svako ko započne proces preuzimanja (download) istovremeno postaje i njegov primalac (leecher) i delilac (seeder). Ovakav proces se može pratiti stalnom kontrolom sadržaja Internet saobraćaja svih korisnika, što nas uvodi u područje narušavanja privatnosti i slobode komunikacije.
Rizici koje uključuje nabavka piratskog softvera su:
- nedobijanje uputstava i odgovarajuće dokumentacije, tehničke podrške ili unapređenja softvera (upgrade);
- dobijanje nekompletnih, izmenjenih ili probnih verzija softvera;
- infekcija računara virusima i drugim malicioznim softverom, čime se kriminalcima omogućava pristup privatnim podacima na računaru i sl.
Zakon o autorskom i srodnim pravima je jasan kada kaže da će biti kažnjeno svako lice koje neovlašćeno objavi, zabeleži, umnoži ili javno saopšti autorsko delo ili ih stavlja u promet, daje u zakup ili poseduje umnožene u komercijalne svrhe. Međutim, kršenje zakona nije samo piraterija. Zabranjeno je i korišćenje piratskih kopija, uklanjanje zaštite, kao i prodaja, reklamiranje i komercijalna upotreba svakog uređaja čija je svrha zaobilaženje tehnoloških mera zaštite.[1]
Kod nas se proverom legalnosti instaliranog softvera bavi Poreska uprava. Prva mera koja se sprovodi protiv prekršioca je davanje roka u kome mora biti izvršena legalizacija softvera. Ako prekršilac to ne uradi ili ne podnese dokaze o izvršenoj legalizaciji, protiv njega se podnosi prekršajna prijava ili prijava za privredni prestup. Ovakav način uvođenja u legalne tokove je samo privremena mera – u budućnosti, prekršiocima neće biti pružana mogućnost legalizacije, već će se odmah podnositi prijave.
Osoba koja krši autorska prava može biti krivično gonjena i protiv nje se može pokrenuti krivični ili građanski postupak.
Akcije koje se preduzimaju protiv lica u krivičnom postupku su kazna zatvora, naknada materijalne štete i oduzimanje predmeta.
Akcije koje se preduzimaju u građanskom postupku su [1]:
- utvrđivanje i prestanak povrede prava;
- uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava, uključujući i sve primerke predmeta zaštite, ambalaže, matrice, negative i slično, kao i uništenje ili preinačenje alata i opreme uz pomoć kojih su proizvedeni ti predmeti;
- naknadu imovinske štete;
- objavljivanje presude o trošku tuženog.
Američko pravosuđe prepoznaje praksu tzv. „fer upotrebe“ kada se materijal pod zaštitom autorskog prava koristi u smislu kritike, izveštavanja, parodiranja, proučavanja ili edukacije, ali na način kada se ne ostvaruje zarada. Naš Zakon o autorskom i srodnim pravima takođe predviđa mogućnost da se napravi sigurnosna kopija za sopstvene potrebe, u smislu backup-a. Drugim rečima, korisniku je dozvoljeno slušanje MP3 muzike ako je kupio originalni CD. Ono što nije dozvoljeno je dalja distribucija tih fajlova. Sa druge strane, čak iako postoji originalni CD, njegovo preslušavanje je dozvoljeno za ličnu upotrebu – javno izvođenje (npr. u restoranu ili prodavnici) je zabranjeno. Što se tiče računarskih programa, dozvoljeno je kreiranje samo jedne rezervne kopije. Takođe, dozvoljeno je umnožavanje kratkih odlomaka autorskih dela za nekomercijalne svrhe nastave, ispita ili naučnog istraživanja.
Jedna interesantna reakcija je osnivanje piratskih organizacija i političkih partija koje promovišu slobodu deljenja sadržaja i ukidanje ili radikalnu izmenu zakona o autorskim pravima. Predstavnici piratskih pokreta svoja načela zasnivaju na ideji da je Internet potpuno promenio način života i društvo.[2] Ove zanimljive ideje zahtevaju suštinsku promenu svesti u društvu o deljenju, slobodi, pravima i intelektualnoj svojini. Ostaje da se vidi da li će to ikada biti ostvareno ili će ostati zapamćeno kao još jedna utopijska vizija budućnosti.