Tamni Internet je dramatičan naziv za sajtove koje ne možemo pronaći na web pretraživačima. Tamni Internet ima takav naziv zbog toga što osim sasvim legitimnog „dubokog weba“, na njemu postoje i sajtovi koji služe kao podrška za obavljanje nelegalnih aktivnosti kao što su promet oružjem, drogom, dečijom pornografijom…

Vidljivi i duboki web

Vidljivi ili površinski (surface) web su Internet sajtovi koji su indeksirani na web pretraživačima poput Google-a, i koji mogu biti pronađeni. Ovim sadržajima se preistupa na jednostavan način (kako smo navikli) preko pretraživača. Duboki (deep) web su sajtovi ili stranice i sadržaji kojima se ne može pristupiti na ovaj način. Jednostavno su kreirani tehnologijama koje nisu prilagođene pretraživačkim robotima.

To znači da bi svaki sadržaj koji dobijamo kroz web aplikacije, pretrage baza podataka i sl. u stvari bio deo dubokog Interneta. U većini slučajeva to nisu neki „tajni“ sadržaji – uglavnom su sasvim obični i bezopasni.

TOR mreža

TOR (The Onion Router) je naziv i protokola i mreže sajtova kojima se pristupa isključivo na ovaj način. Inače TOR je inicijalno razvilo američko Ministarstvo odbrane, kako bi se zaštitile vojne i vladine komunikacije. Danas je to projekat koji funkcioniše zahvaljujući velikom broju dobrovoljaca. O čemu se radi? Namena TOR-a je anonimizacija pristupa web sajtovima. Kada se uobičajeno povezujemo na sajt, veza se uspostavlja prilično direktno – web sajt „zna“ našu IP adresu i tu nema skrivanja. TOR funkcioniše tako što naš zahtev prenosi preko bar dva druga računara (već pomenuti dobrovoljci) i još šifruje podatke. Tako smo potpuno anonimni za sajt koji nas zanima. Komunikacija se umotava u sloj po sloj enkripcije, što podseća na crni luk, pa odatle i potiče naziv „onion“.

E, sad, preko TOR-a je moguće pristupati i običnim sajtovima, ali isto tako postoje sajtovi koji su dostupni isključivo preko TOR-a i onion linkova. Ovi sajtovi predstavljaju pravi Tamni Internet. Iako je TOR relativno mali u odnosu na vidljivi Internet (broj sajtova se meri hiljadama), praktično je nemoguće indeksirati ovu mrežu na način na koji to Google radi. Prosto, fluktuacija je jako velika – sajtovi nastaju, menjaju lokacije i nestaju bukvalno preko noći.

Međutim nije sav skriveni saobraćaj loš. Na kraju krajeva, TOR nam pruža osnovna prava zaštite privatnosti na mreži gde suštinski anonimnost ne postoji i gde se više nego ikada čuje o neopravdanom prisluškivanju i špijuniranju ili državnoj cenzuri pojedinih web sajtova.

Sledeća stepenica u postizanju ovog cilja bi mogao da bude GNUnet, otvoreni projekat koji ne samo da anonimizira i šifruje komunikaciju, već ukida potrebu za centralizovanim „autoritetima“, kao što su DNS serveri niti se oslanja na TCP/IP protokol.

 

Kraj lekcija!