Izlazni uređaji predstavljaju vrstu periferijskih uređaja kojima se računar „obraća“ spoljnom svetu. Bez njih ne bismo mogli da vidimo rezultate rada programa. Uređaj bez koga današnji računar praktično ne može je grafička karta.
GRAFIČKA KARTICA predstavlja jedan od esencijalnih delova računarskog sistema. Njena uloga je da omogući prikaz sa računara na monitoru. Osnovne karakteristike grafičke karte su količina memorije i brzina, što je i očekivano budući da ona danas predstavlja ceo računar u malom.
Procesor grafičke kartice omogućuje 3D akceleraciju, što zahteva veliki broj izračunavanja u pokretnom zarezu, kako bi se slika kreirala i kontinuirano prikazivala tokom animacije. Brži procesor će moći da izvrši više matematičkih operacija u sekundi, a samim tim će i 3D scene biti kompleksnije, moći će da se iscrtavaju na većim rezolucijama i uz korišćenje specijalnih efekata. Kada se govori o 3D akceleraciji, bitno je i koje interfejse (API – Application Programming Interface) za programiranje 3D grafike podržava kartica. Danas se na računarima uglavnom koriste DirectX i OpenGL i za karticu je značajno da svojim mogućnostima podržava njihove najnovije verzije. Iako se ove mogućnosti grafičkih kartica koriste prvenstveno u igrama, takođe pronalaze upotrebu u projektovanju, animaciji, virtuelnoj realnosti, simulacijama, a odnedavno i operativni sistemi koriste mogućnosti 3D akceleracije radi prikaza korisničkog interfejsa.
Količina memorije takođe igra važnu ulogu. Pre no što su grafičke karte postale 3D akceleratori, količina memorije se kretala od 1MiB do 4MiB. Kartica sa više memorije mogla je da prikaže sliku u većoj rezoluciji i u većem broju boja. Danas se memorija meri stotinama megabajta, pošto je za kartice neophodno da pamte veliki broj detaljnih tekstura koje se apliciraju na trodimenzionalne modele objekata. Ukoliko kartica nema dovoljno memorije, utoliko će prilikom iscrtavanja podaci morati da se prenose iz sporije RAM memorije, što će se loše odraziti na brzinu.
Ako je 3D kartica integrisana na matičnoj ploči, neće imati svoju memoriju već će deliti RAM sa ostalim aplikacijama. Ovakva rešenja su jeftina ali nikada nisu dobra kao adekvatne 3D kartice koje se povezuju sa matičnom pločom preko odgovarajućeg slota.
Još jedna karakteristika koja nas interesuje pri kupovini kartice jeste i kakve su njene mogućnosti izlaza – da li je u pitanju analogni RGB ili digitalni izlaz za monitor, da li kartica podržava dva monitora, kao i da li postoji video izlaz za povezivanje na TV.