Kod ove vrste spoljne memorije postoji uređaj koji je ugrađen u računar ili se povezuje na njega, a koji ne sadrži sam medij na kome se podaci snimaju, već se mediji ubacuju u uređaj. Ovaj tip spoljne memorije koristi se prvenstveno za:
- prenos i
- čuvanje (backup) podataka.
DISKETA (floppy disc) je po svojim karakteristikama najsličnija hard disku. Unutar zaštitnog omotača nalazi se tanki poliesterski (plastični) disk, premazan fero-magnetnim slojem. Ovom plastičnom disku, disketa i duguje svoje ime – (engl. „floppy“ – „savitljivi“) disk. Unutar disk jedinice, ovaj disk se okreće dok magnetna glava čita i upisuje podatke. Organizacija diskete je slična kao kod hard diska (ciklične trake i sektori), s tim što se disketa okreće mnogo sporije i magnetna glava dodiruje njenu površinu.
Diskete su se delile prema veličini na one od 8″ (inča), 5.25″ i 3.5″. Starije diskete su bile upakovane unutar kartonskog omotača i bile su osetljivije na oštećenja u odnosu na kasnije proizvedene 3.5″ diskete koje su se pravile u plastičnom omotaču.
Zavisno od kvaliteta magnetne površine, diskete su se delile na jednostrane i dvostrane (SS – Single Sided i DS – Double Sided), kao i na diskete sa dvostrukom ili visokom gustinom zapisa (DD – Double Density i HD – High Density). Zavisno od kvaliteta, disketa je mogla da se formatira na veći kapacitet. Poslednjih godina ova podela je postala izlišna, pošto su sve diskete bile pravljene kao DS/HD.
Kapacitet diskete je mnogo manji u odnosu na druge medije. Na jednu 3.5″ DS/HD disketu, formatiranu na PC računaru, može da se smesti 1,44MB podataka.
Nesuđeni naslednik diskete bila je tzv. „zipeta“. Ovo je unapređena verzija diskete koja je imala kapacitet od 100MB ili, u novijoj verziji, čak 250MB. Da bi se radilo sa ovim disketama, bio je potreban i poseban uređaj – ZIP drajv, koji je inicijalno proizvodila firma Iomega. ZIP diskete jesu ušle u upotrebu, ali nikada nisu stekle širu popularnost zbog sve jeftinijih CD snimača i diskova.
MEMORIJSKA KARTICA predstavlja još jednu EEPROM memoriju, koja se umeće u poseban uređaj, čitač kartica, koji je povezan sa računarom.
Kartice mogu biti različitih formata, od kojih su najpoznatiji CF (CompactFlash), SD (Secure-Digital), MMC (MultiMediaCard), xD, Memory-Stick.
Najveću upotrebu ove kartice nemaju na računarima, već na drugim uređajima kod kojih postoji potreba za većom količinom (izmenljive) memorije, kao što su digitalni fotoaparati ili mobilni telefoni. Na smartfonima i tabletima, kao i na nekim drugim portabilnim računarima (npr. Raspberry PI) kartice su praktično ono što je hard disk u desktop računaru.