Procesor (CPU – Central Processing Unit) je centralni deo svakog računara. Da bi računar radio potreban mu je program, a upravo je procesor taj koji izvršava komande zadate u programu. Prvi mikroprocesor proizvela je firma Intel 1971. godine. Bio je to 4-bitni procesor Intel 4004. Imao je 2300 tranzistora i radio na radnom taktu od 108 KHz.
Osnovna karakteristika procesora, koja interesuje kupca, jeste njegova brzina, odnosno koliko brzo može izvršavati instrukcije zadate u programu. Ako je procesor brži, na računaru možemo pokrenuti kompleksnije programe. Brzina zavisi od nekoliko faktora. Kako su se procesori razvijali, tako su se i ovi faktori menjali. Neki od osnovnih su:
- arhitektura procesora – noviji procesor sa boljim konstruktorskim rešenjima i više tranzistora će svakako biti brži (Intel Core 2 je brži od starijeg Pentiuma 4, čak iako rade na istom radnom taktu);
- radni takt – takt po kome radi procesor, što je veći takt procesor će brže raditi (Pentium 4 na 2GHz je brži od istog procesora na 1,6GHz);
- širina procesorske reči – broj bitova sa kojim procesor može da radi u jednom trenutku – što je veći, procesor će raditi brže (64-bitni procesori su brži od 32-bitnih);
- prisustvo i veličina keša (cache) – priručna procesorska memorija velike brzine – veća količina keša znači i veću brzinu procesora.
U današnje vreme povećavanja mobilnosti, kada imamo sve više smartfona i tablet uređaja, sve više pažnje se obraća na potrošnju električne energije, kao drugu bitnu karakteristiku procesora.