{"id":80,"date":"2015-04-22T13:33:30","date_gmt":"2015-04-22T11:33:30","guid":{"rendered":"http:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=80"},"modified":"2015-04-22T14:04:13","modified_gmt":"2015-04-22T12:04:13","slug":"3-1-3-tipovi-operativnih-sistema","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=80","title":{"rendered":"3.1.3.Tipovi operativnih sistema"},"content":{"rendered":"

Najve\u0107i broj dana\u0161njih operativnih sistema za ra\u010dunare mo\u017ee se svrstati u dve velike grupe \u2013 Unix i Windows.<\/p>\n

Unix<\/b> predstavlja \u010ditavu porodicu operativnih sistema koji vuku poreklo iz originalnog Unix operativnog sistema koji je 1969. godine razvila Bell laboratorija<\/b>. U ove sisteme spadaju Version 7 Unix<\/b> ili System V Unix<\/b> (koji se deklari\u0161u kao tradicionalni Unix sistemi), ali i BSD<\/b> i Linux<\/b>. Unix sistemi se koriste na korporacijskim serverima, ali i na radnim stanicama u npr. akademskim ustanovama.<\/p>\n

Danas je verovatno najpoznatija verzija Unix-a operativni sistem Linux<\/b>. Linux je sistem \u010diji kernel je besplatan (u javnom vlasni\u0161tvu). Razvio ga je Linus Torvalds<\/b> 1991. godine dok je studirao na Univerzitetu u Helsinkiju, baziraju\u0107i se na tada popularnoj MINIX verziji Unix-a.<\/p>\n

Korisnici danas dolaze do Linux sistema kroz takozvane \u201edistribucije\u201c<\/b>, koje u stvari predstavljaju pakete koji uklju\u010duju kernel, drajvere, verzije grafi\u010dkog korisni\u010dkog interfejsa i odre\u0111en broj korisni\u010dkih programa. Proces instalacije neke od distribucija mo\u017ee varirati od jednostavnih, do onih koje zahtevaju dobro poznavanje Linux-a\/Unix-a i ra\u010dunara. Trenutno postoji preko 200 aktivnih distribucija za PC ra\u010dunare, a neke od najpoznatijih su Red Hat, Debian, Ubuntu, SuSE, Fedora, Slackware, CentOS, Mandriva i sl. Distribucije obi\u010dno nisu skupe ili su potpuno besplatne i dostupne na Internetu. Linux je veoma fleksibilan operativni sistem, pa tako svaki korisnik mo\u017ee na osnovu kernela sastaviti sopstvenu verziju. \u010cak se i izgled korisni\u010dkog interfejsa mo\u017ee razlikovati budu\u0107i da postoje razli\u010dita grafi\u010dka okru\u017eenja (najpoznatija su svakako Gnome i KDE) koja se mogu koristiti.<\/p>\n

Trenutno najpopularnija Linux distribucija, namenjena krajnjim korisnicima je Ubuntu<\/b>, kompanije Canonical<\/b>. Ubuntu je besplatan, lak za instalaciju i kori\u0161\u0107enje. Dolazi „napakovan“ korisni\u010dkim programima, a instalacija novih aplikacija je maksimalno pojednostavljena zahvaljuju\u0107i softverskom centru. Razvijen je na osnovu poznate Debian<\/b> distribucije, a po izgledu se razlikuje od svih ostalih Linux sistema, po\u0161to koristi sopstveno korisni\u010dko okru\u017eenje Unity<\/b>.<\/p>\n

\n
\"\"<\/div>
Izgled operativnog sistema Ubuntu 14.04<\/b> (Canonical)<\/figcaption><\/figure>\n

Poseban kuriozitet su tzv. live distribucije<\/b> koje ne zahtevaju \u010dak ni instalaciju na ra\u010dunaru, ve\u0107 se pokre\u0107u sa nekog ure\u0111aja spoljne memorije (CD-a, USB flash memorije i sl). Ove distribucije su idealne za po\u010detnike koji bi \u017eeleli da isprobaju Linux, bez rizika po svoj ra\u010dunar i postoje\u0107i operativni sistem.<\/p>\n

Zbog toga \u0161to zahtevaju malo ve\u0107i nivo znanja i zbog toga \u0161to za Linux i dalje ne postoje verzije velikog broja popularnih Windows programa i igara, ovi sistemi \u010dak i potpuno besplatni i dalje nisu dovoljno zastupljeni na ku\u0107nim ra\u010dunarima. Sa druge strane, slika je druga\u010dija kada su u pitanju serverski ra\u010dunari na kojima je Linux cenjen zbog svoje stabilnosti i bezbednosti – i to besplatno.<\/p>\n

Iza Linux-a danas stoji veliki broj programera<\/b> iz celog sveta koji pojedina\u010dno ili organizovano razvijaju i odr\u017eavaju korisni\u010dke programe ili delove sistema. Ve\u0107ina tog softvera je besplatna.<\/p>\n

Windows<\/b> operativni sistemi predstavljaju proizvod firme Microsoft<\/b>. Prve verzije Windows-a su bile samo grafi\u010dka nadogradnja starog MS-DOS<\/b> operativnog sistema. Tek kasnije verzije Windows-a prerastaju u samostalni operativni sistem. Iako komercijalan, Windows je danas najrasprostranjeniji operativni sistem, pre svega zahvaljuju\u0107i jednostavnom korisni\u010dkom interfejsu i dobrom marketingu. Microsoft ve\u0107 godinama razvija dve glavne linije Windows-a<\/b>: verziju namenjenu radnim stanicama, odnosno ra\u010dunarima u svakodnevnoj upotrebi (Windows 3.11, 95, 98, ME, XP, Vista, Windows 7, Windows 8, Windows 10) i verziju namenjenu serverima (Windows NT, 2000, 2003, 2008…). I unutar ove dve linije postoje razli\u010dite verzije Windows-a koje se razlikuju po ceni i komponentama koje uklju\u010duju (npr. Windows 7 ima nekoliko verzija: Starter, Home Basic, Home Premium, Professional, Enterprise i Ultimate<\/i>).<\/p>\n

\n
\"\"<\/div>
Izgled operativnog sistema Windows 8<\/b> (Microsoft)<\/figcaption><\/figure>\n

Pravac u kome se danas kre\u0107u korisni\u010dki operativni sistemi jeste pobolj\u0161avanje korisni\u010dkog interfejsa<\/b>, koji postaje sve \u201eljubazniji\u201c prema obi\u010dnom korisniku i sakrivanje tehni\u010dkih detalja. Ide se ka tome da se i njihova instalacija olak\u0161a (iako se danas ra\u010dunari prodaju sa ve\u0107 instaliranim operativnim sistemom), kao i da ra\u010dunar profunkcioni\u0161e takore\u0107i \u201esam od sebe\u201c, bez potrebe za posebnim pode\u0161avanjima. Ra\u010dunarski profesionalci sa negodovanjem gledaju na ovakve promene (napredne opcije su obi\u010dno dobro sakrivene ili nedostupne), ali upravo zahvaljuju\u0107i ovom trendu, ra\u010dunari danas imaju ogroman broj korisnika.<\/p>\n

Osim ova dva najra\u0161irenija, razli\u010diti ra\u010dunari mogu imati razli\u010dite operativne sisteme. Me\u0111u poznatima su OS X<\/b> (nekada\u0161nji Mac OS), koji se koristi na Apple Macintosh ra\u010dunarima i Solaris<\/b> (SunOS), koji je na osnovu Unix-a razvila kompanija Sun za svoje radne stanice.<\/p>\n

\n
\"\"<\/div>
Izgled operativnog sistema OS X 10.10 Yosemite<\/b> (Apple)<\/figcaption><\/figure>\n

Stariji operativni sistemi koji se jo\u0161 uvek upotrebljavaju (a neki od njih se \u010dak i dalje razvijaju) su IBM-ov OS\/2<\/b>, Amiga OS<\/b>, HP-ov OpenVMS<\/b>.<\/p>\n

Osim Windows i raznih operativnih sistema na bazi Unix-a, postoje i sistemi koji ne spadaju ni u jednu od ove dve velike grupe. To su sistemi za velike ra\u010dunare, za specijalne namene ili za posebne ure\u0111aje kao \u0161to su palmtop ra\u010dunari ili mobilni telefoni i tableti. Primeri ovih operativnih sistema su PalmOS<\/b>, Symbian<\/b>, Android<\/b> i iOS<\/b>.<\/p>\n

Posebno bi trebalo pomenuti i Google Chrome OS<\/b>, operativni sistem koji je namenjen Internetu i kori\u0161\u0107enju web aplikacija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Najve\u0107i broj dana\u0161njih operativnih sistema za ra\u010dunare mo\u017ee se svrstati u dve velike grupe \u2013 Unix i Windows. Unix predstavlja \u010ditavu porodicu operativnih sistema koji vuku poreklo iz originalnog Unix operativnog sistema koji je 1969. godine razvila Bell laboratorija. U ove sisteme spadaju Version 7 Unix ili System V Unix (koji se deklari\u0161u kao tradicionalni … \u041d\u0430\u0441\u0442\u0430\u0432\u0438\u0442\u0435 \u0441\u0430 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0435\u043c 3.1.3.Tipovi operativnih sistema<\/span> →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":139,"menu_order":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","template":"","meta":{"footnotes":""},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/80"}],"collection":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=80"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/80\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":177,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/80\/revisions\/177"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/139"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=80"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}