Ovi \u0161tampa\u010di su skuplji od ostalih ali su tihi i veoma brzi. Iako se uglavnom koriste u crno-beloj varijanti, postoje i laserski \u0161tampa\u010di u boji, koji, umesto jednog, koriste \u010dak 4 tonera sa bojom, na \u0161ta treba posebno obratiti pa\u017enju jer jedna od zna\u010dajnih komponenata cene upravo je i cena tonera koja nije zanemarljiva. LED \u0161tampa\u010di<\/b> su sli\u010dni laserskim, s tim \u0161to umesto lasera koriste red svetlosnih dioda, zahvaljuju\u0107i \u010demu su manji i jeftiniji.<\/p>\n Ink-d\u017eet<\/b> (ink-jet<\/i>) \u0161tampa\u010di koriste glavu na kojoj se nalaze veoma precizne dizne kojima se boja prska na papir<\/span>. Boja je u te\u010dnom stanju i nalazi se u zatvorenim kanticama – kertrid\u017eima. Kapljice boje koje ostaju na papiru su toliko sitne da se mere pikolitrima. Ovi \u0161tampa\u010di su jeftini, ali je mastilo – boja skupa, ali je \u0161tampa u boji velikog kvaliteta. Tihi su ali generalno sporiji od laserskih.<\/p>\n Glavne karakteristike \u0161tampa\u010da su njegova<\/span> rezolucija<\/b> (iskazuje se u DPI<\/b>) i brzina<\/b> koja se iskazuje kao broj stranica u minuti<\/b> (PPM \u2013 Pages Per Minute<\/i>). Laserski \u0161tampa\u010di su po ovim osobinama obi\u010dno bolji od drugih. Ostala pitanja koja interesuju korisnike jesu mogu\u0107nost \u0161tampe u boji, maksimalan format papira na kome se mo\u017ee \u0161tampati, mogu\u0107nost automatske dvostrane \u0161tampe, buka i mogu\u0107nost \u0161tampe na drugim medijima (na printabilnim CD-ovima, na paus papiru, itd).<\/p>\n PLOTER<\/b> je ure\u0111aj za vektorsko crtanje. Sastoji se iz pera sa bojom koje se pomera preko papira i na taj na\u010din kreira crte\u017e. Ploteri nisu namenjeni \u0161tampanju slika, ali zato mogu kreirati tehni\u010dke crte\u017ee i planove. Termin \u201eploter\u201c se danas koristi i za \u0161tampa\u010de velikih formata.<\/p>\n Slede\u0107a lekcija<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u0160TAMPA\u010c je ure\u0111aj za izlaz na papiru. Prema tehnologiji kreiranja otiska na papiru, \u0161tampa\u010de mo\u017eemo podeliti na \u0161tampa\u010de sa lepezom, matri\u010dne, laserske, ink-d\u017eet i LED \u0161tampa\u010de. \u0160tampa\u010di sa lepezom podse\u0107aju izgledom na pisa\u0107u ma\u0161inu. Prilago\u0111eni su \u0161tampanju teksta i danas se vi\u0161e ne koriste. Matri\u010dni \u0161tampa\u010di imaju glavu sa iglicama (prema broju iglica dele se … \u041d\u0430\u0441\u0442\u0430\u0432\u0438\u0442\u0435 \u0441\u0430 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0435\u043c 3.2.2.2.Tipovi izlaznih ure\u0111aja za prikaz na papiru<\/span> ![\"\"](\"http:\/\/www.webnstudy.com\/img\/hard-printer.jpg\")
<\/div>