{"id":54,"date":"2015-04-22T13:16:54","date_gmt":"2015-04-22T11:16:54","guid":{"rendered":"http:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=54"},"modified":"2015-08-27T09:18:20","modified_gmt":"2015-08-27T07:18:20","slug":"3-2-2-izlazni-uredaji","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=54","title":{"rendered":"3.2.2 Izlazni ure\u0111aji"},"content":{"rendered":"

Izlazni ure\u0111aji predstavljaju vrstu periferijskih ure\u0111aja kojima se ra\u010dunar \u201eobra\u0107a\u201c spoljnom svetu.<\/b> Bez njih ne bismo mogli da vidimo rezultate rada programa. Ure\u0111aj bez koga dana\u0161nji ra\u010dunar prakti\u010dno ne mo\u017ee je grafi\u010dka karta.<\/p>\n

GRAFI\u010cKA KARTICA<\/b> predstavlja jedan od esencijalnih delova ra\u010dunarskog sistema. Njena uloga je da omogu\u0107i prikaz sa ra\u010dunara na monitoru. Osnovne karakteristike grafi\u010dke karte su koli\u010dina memorije i brzina<\/b>, \u0161to je i o\u010dekivano budu\u0107i da ona danas predstavlja ceo ra\u010dunar u malom.<\/p>\n

Procesor<\/b> grafi\u010dke kartice omogu\u0107uje 3D akceleraciju, \u0161to zahteva veliki broj izra\u010dunavanja u pokretnom zarezu, kako bi se slika kreirala i kontinuirano prikazivala tokom animacije. Br\u017ei procesor \u0107e mo\u0107i da izvr\u0161i vi\u0161e matemati\u010dkih operacija u sekundi, a samim tim \u0107e i 3D scene biti kompleksnije, mo\u0107i \u0107e da se iscrtavaju na ve\u0107im rezolucijama i uz kori\u0161\u0107enje specijalnih efekata. Kada se govori o 3D akceleraciji, bitno je i koje interfejse (API \u2013 Application Programming Interface<\/i>) za programiranje 3D grafike podr\u017eava kartica. Danas se na ra\u010dunarima uglavnom koriste DirectX<\/b> i OpenGL<\/b> i za karticu je zna\u010dajno da svojim mogu\u0107nostima podr\u017eava njihove najnovije verzije. Iako se ove mogu\u0107nosti grafi\u010dkih kartica koriste prvenstveno u igrama, tako\u0111e pronalaze upotrebu u projektovanju, animaciji, virtuelnoj realnosti, simulacijama, a odnedavno i operativni sistemi koriste mogu\u0107nosti 3D akceleracije radi prikaza korisni\u010dkog interfejsa.<\/p>\n

\n
\"\"<\/div>
Grafi\u010dka kartica<\/figcaption><\/figure>\n

Koli\u010dina memorije<\/b> tako\u0111e igra va\u017enu ulogu. Pre no \u0161to su grafi\u010dke karte postale 3D akceleratori, koli\u010dina memorije se kretala od 1MiB do 4MiB. Kartica sa vi\u0161e memorije mogla je da prika\u017ee sliku u ve\u0107oj rezoluciji i u ve\u0107em broju boja. Danas se memorija meri stotinama megabajta, po\u0161to je za kartice neophodno da pamte veliki broj detaljnih tekstura koje se apliciraju na trodimenzionalne modele objekata. Ukoliko kartica nema dovoljno memorije, utoliko \u0107e prilikom iscrtavanja podaci morati da se prenose iz sporije RAM memorije, \u0161to \u0107e se lo\u0161e odraziti na brzinu.<\/p>\n

Ako je 3D kartica integrisana na mati\u010dnoj plo\u010di, ne\u0107e imati svoju memoriju<\/b> ve\u0107 \u0107e deliti RAM sa ostalim aplikacijama. Ovakva re\u0161enja su jeftina ali nikada nisu dobra kao adekvatne 3D kartice koje se povezuju sa mati\u010dnom plo\u010dom preko odgovaraju\u0107eg slota.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna karakteristika koja nas interesuje pri kupovini kartice jeste i kakve su njene mogu\u0107nosti izlaza<\/b> \u2013 da li je u pitanju analogni RGB ili digitalni izlaz za monitor, da li kartica podr\u017eava dva monitora, kao i da li postoji video izlaz za povezivanje na TV.<\/p>\n

Slede\u0107a lekcija<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izlazni ure\u0111aji predstavljaju vrstu periferijskih ure\u0111aja kojima se ra\u010dunar \u201eobra\u0107a\u201c spoljnom svetu. Bez njih ne bismo mogli da vidimo rezultate rada programa. Ure\u0111aj bez koga dana\u0161nji ra\u010dunar prakti\u010dno ne mo\u017ee je grafi\u010dka karta. GRAFI\u010cKA KARTICA predstavlja jedan od esencijalnih delova ra\u010dunarskog sistema. Njena uloga je da omogu\u0107i prikaz sa ra\u010dunara na monitoru. Osnovne karakteristike grafi\u010dke … \u041d\u0430\u0441\u0442\u0430\u0432\u0438\u0442\u0435 \u0441\u0430 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0435\u043c 3.2.2 Izlazni ure\u0111aji<\/span> →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":144,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/54"}],"collection":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=54"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/54\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":346,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/54\/revisions\/346"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/144"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=54"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}