{"id":52,"date":"2015-04-22T13:21:16","date_gmt":"2015-04-22T11:21:16","guid":{"rendered":"http:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=52"},"modified":"2015-08-27T09:17:28","modified_gmt":"2015-08-27T07:17:28","slug":"3-2-1-3-tipovi-ulaznih-uredaja-ostali","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=52","title":{"rendered":"3.2.1.3.Tipovi ulaznih ure\u0111aja – ostali"},"content":{"rendered":"

Tastatura<\/b> je bila i ostala primarni ure\u0111aj za unos podataka, ali kada je komunikacija korisnika i ra\u010dunara prevazi\u0161la nivo zadavanja tekstualnih komandi, pojavila se potreba za novim tipom ulaznih ure\u0111aja, koji bi olak\u0161ali rad preko ikonica, prozora i menija. Najkori\u0161\u0107eniji tip ovakvog ulaznog ure\u0111aja je mi\u0161<\/b>, a osim njega postoje jo\u0161 neke alternative.<\/p>\n

Ure\u0111aji za unos pozicionih podataka\"\"<\/span><\/h2>\n

Ulazni ure\u0111aji za unos pozicionih podataka do\u017eiveli su svoj procvat sa pojavom operativnih sistema sa grafi\u010dkim korisni\u010dkim interfejsom. Osnovna namena ovih ure\u0111aja jeste pomeranje posebnog pokaziva\u010da<\/b> (naj\u010de\u0161\u0107e u obliku strelice) po ekranu i aktiviranje komande na koju strelica pokazuje.<\/p>\n

KUGLICA<\/b> (trackball) je ure\u0111aj koji izlazi iz upotrebe. U pitanju je ure\u0111aj koji funkcioni\u0161e na istom principu kao mehani\u010dki mi\u0161, s tim \u0161to je sam ure\u0111aj fiksiran, dok se kuglica nalazi sa gornje strane i pomera se dlanom. Ovi ure\u0111aji su slu\u017eili kao zamena za mi\u0161eve ukoliko korisnik nije imao dovoljno prostora za pomeranje mi\u0161a, kao i na laptop ra\u010dunarima.<\/p>\n

DODIRNA PODLOGA<\/b> (touchpad) je ure\u0111aj koji je danas zamenio kuglicu na laptop ra\u010dunarima. Ovaj ure\u0111aj predstavlja povr\u0161inu osetljivu na dodir. Pomeranjem prsta po povr\u0161ini pomera se i pokaziva\u010d na ekranu. U blizini touchpad-a nalaze se i tasteri koji imaju ulogu levog i desnog tastera mi\u0161a. Novije podloge imaju i dodatnu mogu\u0107nost da tapkanje prsta po podlozi ima funkciju levog tastera.<\/p>\n

\n
\"\"<\/div>
Mikro dodirna podloga izvedena u obliku prstena<\/figcaption><\/figure>\n

GRAFI\u010cKA TABLA<\/b> predstavlja ulazni ure\u0111aj namenjen prvenstveno radu sa grafikom. Ovaj ure\u0111aj se sastoji iz dve komponente \u2013 posebne radne povr\u0161ine (table) koja registruje poziciju i olovke koja registruje pritisak. Olovka mo\u017ee biti povezana kablom za tablu ili be\u017ei\u010dna, \u0161to je u novije vreme \u010de\u0161\u0107i slu\u010daj. Sama tabla je uobi\u010dajeno povezana kablom sa ra\u010dunarom.<\/p>\n

\n
\"\"<\/div>
Grafi\u010dka tabla<\/figcaption><\/figure>\n

Budu\u0107i da se ovaj ure\u0111aj koristi za rad sa grafikom, poseduje jo\u0161 neke specifi\u010dne osobine, kao \u0161to su mogu\u0107nost detekcije ja\u010dine pritiska i ugla pod kojim se dr\u017ei olovka<\/b>. Programi za grafiku ove parametre tuma\u010de kao razli\u010dite debljine i oblike linija. Novije grafi\u010dke table imaju povr\u0161inu izvedenu kao LCD ekran, na kome se tako\u0111e vidi slika. Kvalitetnije i skuplje grafi\u010dke table imaju ve\u0107u povr\u0161inu, rezoluciju i vi\u0161e nivoa detekcije ja\u010dine pritiska olovke.<\/p>\n

SVETLOSNO PERO<\/b> (light pen) je jo\u0161 jedan ure\u0111aj koji pripada istoriji ra\u010dunara. U pitanju je ure\u0111aj u obliku olovke povezan kablom sa ra\u010dunarom koji detektuje svetlost sa monitora i na taj na\u010din slu\u017ei za odre\u0111ivanje pozicije na ekranu.<\/p>\n

Ure\u0111aji za unos grafi\u010dkih \/ video podataka\"\"<\/span><\/h2>\n

SKENER<\/b> je ure\u0111aj za digitalizaciju slike. Mo\u017ee biti izveden kao ru\u010dni ili stoni. Ru\u010dni skeneri se danas manje koriste, a upotrebljavaju se ukoliko je potrebno skenirati nedostupne povr\u0161ine. Nedostatak im je \u0161to se skeniranje mora obavljati pa\u017eljivo, nepromenljivom brzinom da ne bi do\u0161lo do deformacija slike. Stoni skeneri imaju providnu povr\u0161inu na koju se stavlja slika koju je potrebno digitalizovati. U unutra\u0161njosti skenera nalazi se izvor svetlosti i opti\u010dki senzor koji vr\u0161i digitalizaciju slike.[1]<\/p>\n

\n
\"\"<\/div>\n
\"\"<\/div>
Stoni skener A4 formata i ru\u010dni skener dimenzije 10.5cm<\/figcaption><\/figure>\n

Stone skenere razlikujemo po veli\u010dini povr\u0161ine za skeniranje (A4 ili A3), brzini skeniranja i opti\u010dkoj rezoluciji, koja se izra\u017eava brojem ta\u010daka po in\u010du (DPI). Od opti\u010dke rezolucije prvenstveno zavisi i kvalitet skenirane slike. Ve\u0107a vrednost \u0107e dati bolju sliku. Ovu rezoluciju treba razlikovati od rezolucije koja se obi\u010dno navodi u specifikacijama, po\u0161to se navedene visoke vrednosti dobijaju matemati\u010dkim algoritmima (interpolacijom) i ne predstavljaju merilo kvaliteta skenera.<\/p>\n

WEB KAMERA<\/b> je ure\u0111aj koji se obi\u010dno koristi u komunikaciji putem Interneta. Obi\u010dno se postavlja na monitor, dok je noviji laptop ra\u010dunari obi\u010dno imaju ugra\u0111enu. U pitanju je kamera malih dimenzija, obi\u010dno znatno slabijih karakteristika u odnosu na digitalne video kamere i fotoaparate.<\/p>\n

\n
\"\"<\/div>
Web kamere<\/figcaption><\/figure>\n

TV TJUNER<\/b> se obi\u010dno ugra\u0111uje u ra\u010dunar u obliku kartice (jeftinija varijanta) ili se povezuje sa ra\u010dunarom putem USB porta. Ovaj ure\u0111aj omogu\u0107uje pra\u0107enje TV programa na ekranu ra\u010dunara. Na njega je mogu\u0107e povezati koaksijalni (antenski) kabl radi uspostavljanja prijema. Osim antene ili kablovske televizije, na tjuner se mo\u017ee povezati i video rikorder ili DVD plejer. TV program se obi\u010dno prati uz pomo\u0107 specijalizovanog softvera koji se dobija uz tjuner. Osim gledanja, program je mogu\u0107e i snimiti na ra\u010dunar. Kvalitetnije tzv. video kartice koriste se u profesionalne svrhe i pru\u017eaju mogu\u0107nost kompresije i dekompresije video zapisa u realnom vremenu.<\/p>\n

Ulazni ure\u0111aji za posebne namene\"\"<\/span><\/h2>\n

PALICA ZA IGRU<\/b> (joystick), kao i drugi ure\u0111aji (volan, pedale, joypad), koriste se za igranje igara. Novije palice za igru su izvedene tako da simuliraju analogne ure\u0111aje, odnosno tako da razlikuju nivo pomeranja od strane korisnika. Osim ove mogu\u0107nosti, dana\u0161nji ure\u0111aji za igranje imaju i mogu\u0107nost \u201epovratne sprege\u201c<\/b> (force feedback) koja korisnicima treba da pru\u017ei jo\u0161 realniji ose\u0107aj prilikom igranja.<\/p>\n

\n
\"\"<\/div>
Palica za igru<\/figcaption><\/figure>\n

\u010cITA\u010c BAR-KODA<\/b> je ure\u0111aj u neku ruku sli\u010dan skeneru, s tim \u0161to je namenjen o\u010ditavanju bar-koda predstavljenog serijom linija i praznina razli\u010ditih \u0161irina. Bar-kod predstavlja informaciju o proizvodu, koja je prilago\u0111ena ma\u0161inskom \u010ditanju. \u010cita\u010di bar-koda mogu biti u obliku olovke koja se prevla\u010di preko koda, u obliku ru\u010dnog skenera (\u201epi\u0161tolja\u201c) ili kao fiksirani ure\u0111aj. Ove ure\u0111aje obi\u010dno sre\u0107emo na kasama u supermarketima.<\/p>\n

Slede\u0107a lekcija<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tastatura je bila i ostala primarni ure\u0111aj za unos podataka, ali kada je komunikacija korisnika i ra\u010dunara prevazi\u0161la nivo zadavanja tekstualnih komandi, pojavila se potreba za novim tipom ulaznih ure\u0111aja, koji bi olak\u0161ali rad preko ikonica, prozora i menija. Najkori\u0161\u0107eniji tip ovakvog ulaznog ure\u0111aja je mi\u0161, a osim njega postoje jo\u0161 neke alternative. Ure\u0111aji za … \u041d\u0430\u0441\u0442\u0430\u0432\u0438\u0442\u0435 \u0441\u0430 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0435\u043c 3.2.1.3.Tipovi ulaznih ure\u0111aja – ostali<\/span> →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":46,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/52"}],"collection":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=52"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/52\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":345,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/52\/revisions\/345"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/46"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=52"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}