{"id":40,"date":"2015-04-22T13:17:33","date_gmt":"2015-04-22T11:17:33","guid":{"rendered":"http:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=40"},"modified":"2015-04-22T14:13:30","modified_gmt":"2015-04-22T12:13:30","slug":"3-2-4-1-karakteristike-procesora","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=40","title":{"rendered":"3.2.4.1.Karakteristike procesora"},"content":{"rendered":"

Ve\u0107 smo naveli da brzina procesora zavisi od vi\u0161e faktora. Pogledajmo najva\u017enije od njih.<\/p>\n

Konstrukcija procesora\"\"<\/span><\/h2>\n

Konstrukcija i tehnologija izrade<\/b> je svakako veoma zna\u010dajan faktor brzine procesora, pogotovu kada se uzme u obzir Murov zakon<\/b>, koji ka\u017ee da se procesorska snaga udvostru\u010duje na svake dve godine. Iako je suosniva\u010d Intela, Gordon Mur (Gordon E. Moore<\/i>), ovu tvrdnju izneo kao predvi\u0111anje, danas se proizvo\u0111a\u010di procesora trude da odr\u017ee korak i da je zaista ostvare.<\/p>\n

Tokom godina konstruisanja, razvile su se dve razli\u010dite \u201efilozofije\u201c pravca razvoja procesora. Prva ideja je da procesore treba usavr\u0161avati tako \u0161to im se dodaje sve ve\u0107i broj naredbi koje mogu da izvr\u0161e. Tako nastaju tzv. procesori kompleksnog seta naredbi (CISC<\/b> \u2013 Complex Instruction Set Computer<\/i>). Sa druge strane nalaze se procesori redukovanog seta naredbi (RISC<\/b> \u2013 Reduced Instruction Set Computer<\/i>), kod kojih je ideja da procesor treba da poznaje mali broj naredbi, ali koje se izvr\u0161avaju veoma brzo. Intel i AMD, koji proizvode x86 procesore kakve koristimo u na\u0161im ku\u0107nim kompjuterima, slede CISC filozofiju, dok RISC procesore kreiraju Sun Microsystems (SPARC procesor), MIPS (procesor za PlayStation konzolu), IBM (PowerPC procesori). Danas se razlika izme\u0111u ove dve filozofije prakti\u010dno izgubila<\/b>, po\u0161to i x86 procesori implementiraju RISC elemente (npr. interno razbijanje instrukcija na mikrooperacije).<\/p>\n

Moderni procesori danas u sebi imaju ugra\u0111enu jedinicu za ra\u010dunanje sa decimalnim brojevima<\/b> (FPU \u2013 Floating Point Unit<\/i>), mehanizme predvi\u0111anja grananja<\/b> u programu (branch prediction<\/i>), imaju mogu\u0107nost paralelnog izvr\u0161avanja<\/b> vi\u0161e instrukcija istovremeno (instruction pipelining<\/i>), imaju dva ili vi\u0161e procesorskih jezgara<\/b>, rade na vi\u0161oj frekvenciji u odnosu na ostatak ra\u010dunara<\/b> itd.<\/p>\n

\n
\"\"<\/div>
Broj tranzistora u procesoru kao ilustracija Murovog zakona (Izvor: Wikipedia – Moore’s law<\/a>)<\/figcaption><\/figure>\n

Tokom godina se stalno pobolj\u0161avala i tehnologija izrade procesora, koja se danas sprovodi tzv. foto-litografijom, metodom koja omogu\u0107ava sme\u0161tanje desetina miliona tranzistora na glavu \u010diode. Veli\u010dina integrisanih kola u procesoru meri se nanometrima (prvi procesor, Intel 4004, bio je proizveden u tehnologiji koja je dozvoljavala veli\u010dinu kola od danas ogromnih 10 mikrona (mikron je hiljaditi deo milimetra, a nanometar hiljaditi deo mikrona). Ovako mali elementi omogu\u0107uju da procesori zahtevaju manje elektri\u010dnog napajanja i manje zagrevanje, zahvaljuju\u0107i \u010demu se ostvaruju vi\u0161i radni taktovi.<\/p>\n

Radni takt\"\"<\/span><\/h2>\n

Radni takt predstavlja \u201eritam\u201c po kome radi procesor.<\/b> Intelov 4004 procesor je radio na 108KHz, ZX Spectrum na 3.5MHz, PC sa 386 procesorom je radio na 16MHz, prvi Pentium na 66MHz, dok dana\u0161nji procesori rade na 3 ili vi\u0161e GHz.<\/p>\n

\u0160to je radni takt ve\u0107i, ve\u0107a je i brzina procesora. Overkloking<\/b> (overclocking<\/i>) predstavlja pove\u0107anje radnog takta na vrednost koja nije inicijalno predvi\u0111ena za procesor. Lo\u0161a strana preteranog pove\u0107avanja radnog takta je pregrevanje procesora<\/b>, \u0161to uzrokuje smanjenje stabilnosti ra\u010dunara, pojavu gre\u0161aka i blokiranja pri radu, kao i skra\u0107enje njegovog radnog veka.<\/p>\n