{"id":24,"date":"2015-04-22T15:43:29","date_gmt":"2015-04-22T13:43:29","guid":{"rendered":"http:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=24"},"modified":"2015-09-16T08:04:58","modified_gmt":"2015-09-16T06:04:58","slug":"datoteke-i-datotecni-sistem","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=24","title":{"rendered":"Datoteke i datote\u010dni sistem"},"content":{"rendered":"

 <\/p>\n

Fajl („datoteka“) je niz bajtova snimljen na mediju spoljne memorije. Kao takav, on ima neku veli\u010dinu i zauzima mesto na spoljnoj memoriji. Naziv fajla se obi\u010dno sastoji iz dve komponente odvojene ta\u010dkom<\/b>. Prvi deo je samo ime fajla<\/b>, a drugi deo je ekstenzija<\/b> ili tip fajla. Po\u0161to i u imenu fajla mo\u017ee u\u010destvovati ta\u010dka, za ekstenziju se uzima samo deo posle poslednje ta\u010dke u nazivu.<\/p>\n\n\n\n\n\n
NAZIV FAJLA<\/th>\n<\/tr>\n
ime fajla<\/td>\n<\/td>\nekstenzija<\/td>\n<\/tr>\n
moj.dokument<\/td>\n.<\/td>\ndocx<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n
\n
Datoteka je osnovna logi\u010dka jedinica tj. podaci koji su snimljeni na spoljnu memoriju i imaju svoje ime.<\/span><\/h5>\n<\/div>\n

Primer datoteka: \u201eVezba.doc\u201c, \u201eTest.xls\u201c, \u201eSlika.jpg\u201c, \u201eSlika2.bmp\u201c<\/i><\/p>\n

 <\/p>\n

U starom operativnom sistemu MS-DOS, postojalo je ograni\u010denje da ime fajla mo\u017ee imati maksimalno 8 znakova, a ekstenzija maksimalno 3. Iako, sa uvo\u0111enjem modernijih fajl sistema, ovo ograni\u010denje vi\u0161e ne va\u017ei, ako koristimo neki stariji program pod novim Windows-om, u njemu \u0107e se prikazivati skra\u0107eni nazivi fajlova i foldera.<\/p>\n

\n
\"\"<\/div>
Prikaz fajlova i podfoldera u nekom folderu pod operativnim sistemom Windows 7. Ikone fajlova su prikazane na osnovu ekstenzije, a u nekim slu\u010dajevima i sadr\u017eaja fajla.<\/figcaption><\/figure>\n

Ekstenzija ima ulogu da odredi tip fajla<\/b>. Na osnovu ekstenzije, Windows prikazuje odgovaraju\u0107u grafi\u010dku reprezentaciju fajla \u2013 ikonu<\/b>. U najve\u0107em broju slu\u010dajeva, ekstenzija se i dalje sastoji iz 3 znaka, ponekad 4, a vrlo retko vi\u0161e. Na osnovu toga, Windows „zna“ kojim programom da otvori odre\u0111eni fajl. Nekada je bilo obavezno da se prvo pokrene program, a onda iz njega u\u010dita odre\u0111ena datoteka, dok u dana\u0161nje vreme, korisnik mo\u017ee da klikne na ikonu, a operativni sistem \u0107e pokrenuti odgovaraju\u0107i program i onda u njega u\u010ditati fajl<\/b> na koji je korisnik kliknuo.<\/p>\n

Ako promenimo ekstenziju fajla ne\u0107emo zaista promeniti tip fajla<\/b>, tako se samo stvara konfuzija. Sam fajl se ne menja, a Windows \u0107e promeniti ikonu za prikaz i poku\u0161ati da otvori fajl u pogre\u0161nom programu.<\/p>\n

U Windows-u postoje znakovi koji imaju posebno zna\u010denje<\/b>, pogotovo kada se zadaju naredbe iz komandne linije (DOS Prompt) i ne smeju se koristiti u nazivu fajlova i direktorijuma<\/b>:<\/p>\n\n\n\n\n
Zabranjeni znakovi u nazivu fajla<\/th>\n<\/tr>\n
<<\/strong><\/span><\/td>\n><\/strong><\/span><\/td>\n:<\/strong><\/span><\/td>\n„<\/strong><\/span><\/td>\n\/<\/strong><\/span><\/td>\n\\<\/span><\/strong><\/td>\n|<\/strong><\/span><\/td>\n?<\/strong><\/span><\/td>\n*<\/strong><\/span><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Naziv fajla ne bi trebalo da bude ni jedna od re\u010di koje su rezervisane u DOS-u\/Windows-u: CON, PRN, AUX, NUL, COM1, COM2, …, COM9, LPT1, LPT2, …, LPT9<\/b>.<\/p>\n

Isto tako, naziv fajla ne bi smeo da se zavr\u0161i razmakom ili ta\u010dkom<\/b>. [1]<\/p>\n

\n
\"\"<\/div>
Prikaz fajlova i poddirektorijuma pod operativnim sistemom Ubuntu 14.04.<\/figcaption><\/figure>\n

 <\/p>\n

\n

Datoteke prema tipu delimo na:<\/p>\n

    \n
  1. sistemske programe,<\/strong><\/li>\n
  2. korisni\u010dke programe,<\/strong><\/li>\n
  3. korisni\u010dki dokumenti.<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n