{"id":14,"date":"2015-04-22T12:34:00","date_gmt":"2015-04-22T10:34:00","guid":{"rendered":"http:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=14"},"modified":"2015-08-27T09:02:08","modified_gmt":"2015-08-27T07:02:08","slug":"1-3-istorijski-razvoj-personalni-racunari","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=14","title":{"rendered":"1.3. Istorijski razvoj – personalni ra\u010dunari"},"content":{"rendered":"

Jedna od najva\u017enijih prekretnica u razvoju ra\u010dunara bio je trenutak kada su kompjuteri postali dovoljno mali i jeftini da ih mo\u017ee priu\u0161titi i pojedinac. Tada po\u010dinje era personalnih ra\u010dunara.<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
1971.<\/b><\/td>\nIn\u017eenjeri Intela<\/b> projektuju prvi mikroprocesor pod nazivom 4004<\/b>. Ovo je 4-bitni procesor i radi na 108 KHz. Sastoji se od 2300 tranzistora i mo\u017ee da obavi 60.000 operacija u sekundi. Cena mu iznosi samo 200 dolara.<\/td>\n<\/tr>\n
1971.<\/b><\/td>\nIBM<\/b> predstavlja novi medij za snimanje podataka \u2013 disketu<\/b> (floppy disc<\/i>) od 8″.<\/td>\n<\/tr>\n
1972.<\/b><\/td>\nPojavljuje se prvi kompakt disk<\/b>.<\/td>\n<\/tr>\n
1972.<\/b><\/td>\nIntel<\/b> proizvodi procesor 8008 \u2013 prvi 8-bitni procesor<\/b>. 1974. Intel kreira procesor 8080<\/b>.<\/td>\n<\/tr>\n
1974.<\/b><\/td>\nPojavljuje se ra\u010dunar Altair 8800<\/b> sa Intelovim procesorom 8008.1975. U \u010dasopisu Popular Electronics<\/i> pojavljuje se \u010dlanak o ra\u010dunaru Altair 8800 \u2013 prvom personalnom ra\u010dunaru. Ovo se smatra po\u010detkom ere personalnih ra\u010dunara.<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
Ra\u010dunar Altair 8800 u verziji sa providnim ku\u0107i\u0161tem i disk jedinicom [1]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n<\/td>\n<\/tr>\n
1976.<\/b><\/td>\nStiven D\u017eobs<\/b> (Steven Jobs<\/i>) i Stiv Vozniak<\/b> (Steve Wozniak<\/i>) kreiraju ra\u010dunar Apple<\/b>, koji je imao tastaturu i prikazivao sliku na TV ekranu. Ra\u010dunar prikazuju u Klubu ra\u010dunara ku\u0107ne izrade<\/b> (Home Brew Computer Club<\/i>), koji kasnije postaje poznat kao Silicijumska dolina<\/b>.<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
Stiv D\u017eobs na konferenciji MacWorld Conference & Expo 2008<\/i> [4]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n<\/td>\n<\/tr>\n
1977.<\/b><\/td>\nApple Computer Company<\/i> predstavlja ra\u010dunar Apple II<\/b>.<\/td>\n<\/tr>\n
1977.<\/b><\/td>\nCommodore<\/i> predstavlja svoj prvi model ra\u010dunara PET 2001<\/b>, sa procesorom 6502 na radnom taktu od 1MHz i sa 4KB RAM-a.<\/td>\n<\/tr>\n
1978.<\/b><\/td>\nIntel proizvodi svoj prvi 16-bitni procesor 8086<\/b>.<\/td>\n<\/tr>\n
1981.<\/b><\/td>\nIBM predstavlja „personalni ra\u010dunar“ (PC) zasnovan na Intelovom procesoru 8086<\/b>.Ono \u0161to je dovelo do eksplozije \u0161irenja PC-ja je odluka IBM-a da zasnuje ra\u010dunar na otvorenoj arhitekturi<\/b> i dozvoli konkurentskim firmama da prave PC kompatibilne ra\u010dunare, sve dok ne kopiraju IBM-ov originalni BIOS.<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
IBM PC model 5150 iz 1981. godine [6]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n<\/td>\n<\/tr>\n
1981.<\/b><\/td>\nOsborne Computer Corporation<\/i> predstavlja Osborne 1<\/b>, portabilni ra\u010dunar koji se nalazio u koferu i napajao se baterijom. Imao je ekran od 5″, 64KB memorije i procesor Z80. Bio je te\u017eak oko 12kg. Ovaj kompjuter se smatra prete\u010dom dana\u0161njih laptop ra\u010dunara.[5]<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
Ra\u010dunar Osborne 1 [5]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n<\/td>\n<\/tr>\n
1982.<\/b><\/td>\nIntel<\/b> kreira procesor 80186<\/b> i procesor 80286<\/b>. U pitanju su 16-bitni procesori, s tim \u0161to je procesor 286 prvi koji je „kompatibilan unazad“, odnosno mogao je da izvr\u0161ava programe svojih prethodnika. Od tog modela ovo postaje Intelova praksa.<\/td>\n<\/tr>\n
1982.<\/b><\/td>\nSinclair<\/i> i Commodore<\/i> izbacuju svoje najuspe\u0161nije modele ku\u0107nih ra\u010dunara ZX Spectrum<\/b> (procesor Z80 na 3.5MHz) i C64<\/b> (procesor 6510 na 1MHz).Ova dva osmobitna ra\u010dunara slu\u017eila su za u\u010denje ali i zabavu, zahvaljuju\u0107i velikom broju igara. Sli\u010dnih performansi (oba sa po 64KB ukupne memorije), u\u0161li su u mnoge domove i obele\u017eili \u010ditav jedan period u istoriji ra\u010dunara.<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>\n
\"\"<\/div>
Sinclair ZX Spectrum [7]<\/a><\/sup> i Commodore C64 [8]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n<\/td>\n<\/tr>\n
1983.<\/b><\/td>\nVoja Antoni\u0107<\/b> kreira ra\u010dunar Galaksija<\/b>. Ovaj ra\u010dunar prvenstveno nije bio zami\u0161ljen kao komercijalni kompjuter koji bi se kupovao u prodavnici, ve\u0107 u\u010dilo za entuzijaste koji su \u017eeleli da sami sklope svoj ra\u010dunar i nau\u010de programiranje. Bio je to projekat iza koga su stajale ideje slobodnog softvera i razmene znanja.Uputstva za sklapanje<\/b> objavljena su u specijalnom izdanju \u010dasopisa „Galaksija“ pod nazivom „Ra\u010dunari u va\u0161oj ku\u0107i“<\/b>, koje je kasnije preraslo u samostalni \u010dasopis „Ra\u010dunari“.Mo\u017eda je upravo zbog svojih skromnih mogu\u0107nosti u odnosu na tada\u0161nje ku\u0107ne ra\u010dunare (memorija i grafika) inspirisao tada\u0161nje programere da iz njega izvuku maksimum mogu\u0107nosti.<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
Ra\u010dunar Galaksija [10]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n<\/td>\n<\/tr>\n
1984.<\/b><\/td>\nKompanija Apple<\/i> predstavlja ra\u010dunar Macintosh<\/b>, koji koristi mi\u0161 i grafi\u010dki korisni\u010dki interfejs.<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
Apple Macintosh [2]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n<\/td>\n<\/tr>\n
1985.<\/b><\/td>\nIntel<\/b> proizvodi 32-bitni procesor 80386<\/b> koji se sastoji iz 275.000 tranzistora. Radio je na 16MHz i postizao 6 MIPS (miliona operacija u sekundi).<\/td>\n<\/tr>\n
1985.<\/b><\/td>\nPojavljuju se prvi CD-ROM ure\u0111aji za PC ra\u010dunare<\/b>.<\/td>\n<\/tr>\n
1986.<\/b><\/td>\nKompanija Atari<\/i> predstavlja ra\u010dunare Atari 520<\/b> i Atari 1040<\/b> (16-bitni procesor Motorola MC68000 na 8MHz, 512KB \/ 1MB, 3.5″ disk jedinica).1987. Commodore<\/i> predstavlja ra\u010dunar Amiga 500<\/b> (skoro potpuno istih karakteristika kao Atarijev ra\u010dunar). Zahvaljuju\u0107i dobroj grafici i odli\u010dnom zvuku, Amiga 500 sti\u010de popularnost kakvu je nekada imao C64.Ova dva ra\u010dunara predstavljaju poslednje popularne modele tzv. ku\u0107nih ra\u010dunara, koji su bili zastupljeni u velikom broju domova. Sa padom cena, br\u017eim procesorima i pove\u0107anjem multimedijskih sposobnosti, PC ra\u010dunari polako preuzimaju primat ne samo kao poslovne ma\u0161ine, ve\u0107 i kao ra\u010dunari za zabavu.<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
Commodore Amiga 500 sa mi\u0161em, monitorom i eksternom disk jedinicom [9]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n

Iako su obe kompanije nastavile sa konstruisanjem novih modela, nijedan nije postigao uspeh kao ova dva. Devedesetih godina, kompanija Atari je prestala da se bavi proizvodnjom ra\u010dunara, a Commodore je bankrotirao.<\/td>\n<\/tr>\n

1989.<\/b><\/td>\nIntel<\/b> proizvodi 32-bitni procesor 80486DX<\/b> \u2013 prvi model koji je imao ugra\u0111en matemati\u010dki koprocesor<\/b>. Prva verzija ovog procesora radila je na 25MHz i postizala 20 MIPS.<\/td>\n<\/tr>\n
1992.<\/b><\/td>\nApple<\/i> predstavlja Newton<\/b> \u2013 jedan od prvih digitalnih podsetnika<\/b> (PDA \u2013 Personal Digital Assistant<\/i>). Su\u0161tinski, ovo je namenski ra\u010dunar koji staje na dlan. Komande su se zadavale posebnom olovkom preko ekrana osetljivog na dodir. Newton je bio posebno popularan zbog svoje mogu\u0107nosti da \u201erazume\u201c ru\u010dno napisan tekst.[6]<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
Apple Newton [3]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n<\/td>\n<\/tr>\n
1993.<\/b><\/td>\nIntel<\/b> proizvodi procesor Pentium<\/b> koji je radio na taktu od 66MHz i imao preko 3 miliona tranzistora.Procesori postaju kompleksniji sa sve ve\u0107im brojem tranzistora. Smanjuju se potro\u0161nja elektri\u010dne energije i zagrevanje, a samim tim omogu\u0107eno je pove\u0107anje radnog takta.<\/td>\n<\/tr>\n
2000.<\/b><\/td>\nPaceBlade<\/i> proizvodi PaceBook \u2013 prvi tablet PC ra\u010dunar<\/b> koji je radio pod modifikovanim Windows operativnim sistemom.[7]<\/td>\n<\/tr>\n
2007.<\/b><\/td>\nAsus<\/b> predstavlja Eee PC 700 tzv. „netbook“ \u2013 prenosni ra\u010dunar malih dimenzija i skromnih mogu\u0107nosti<\/b> koji je prvenstveno bio namenjen kori\u0161\u0107enju Interneta.<\/td>\n<\/tr>\n
2010.<\/b><\/td>\nApple<\/b> predstavlja iPad<\/b>. Iako su tablet ra\u010dunari ve\u0107 postojali, ovo je bio prvi koji je stekao planetarnu popularnost i otvorio vrata poplavi sli\u010dnih ure\u0111aja.[8]<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Slede\u0107a lekcija<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

    \n
  1. Resized from Altair 8800 Computer<\/a>“ by Swtpc6800<\/a> en:User:Swtpc6800<\/a> Michael Holley – Transfered from en.wikipedia<\/a>. Licensed under Public domain via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n
  2. Resized from Macintosh 128k transparency<\/a>“ by w:User:Grm wnr<\/a> – Modifications of Image:Macintosh 128k.jpg<\/a> and w:Image:Macintosh 128k No Text.jpg<\/a>. Licensed under CC BY-SA 3.0<\/a> via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n
  3. Resized from Newton-IMG 0320 cleanup<\/a>“ by Based on a work by Rama<\/a> – Based on a work by Rama<\/a>. Licensed under CC-BY-SA-2.0-fr<\/a> via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n
  4. Cropped and resized from SteveJobsMacbookAir<\/a>“ by Matthew YoheOriginal uploader was Matt Yohe<\/a> at en.wikipedia<\/a> – Transferred from en.wikipedia<\/a>; transferred to Commons by User:Sfan00_IMG<\/a> using CommonsHelper<\/a>.(Original text\u00a0: self-made). Licensed under CC BY 3.0<\/a> via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n
  5. Cropped and resized from Osborne 1 open<\/a>“ by Bilby<\/a> – Own work<\/span>. Licensed under CC BY 3.0<\/a> via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n
  6. Resized from Ibm pc 5150<\/a>“ by Ruben de Rijcke<\/a> – Own work<\/span>. Licensed under CC BY-SA 3.0<\/a> via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n
  7. Resized from ZXSpectrum48k<\/a>“ by Bill Bertram<\/a> – Own work<\/span>. Licensed under CC BY-SA 2.5<\/a> via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n
  8. Resized from Commodore-64-Computer<\/a>“ by Evan-Amos<\/a> – Own work<\/span>. Licensed under Public domain via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n
  9. Resized from Amiga500 system<\/a>“ by Bill Bertram – Own work<\/span>. Licensed under CC BY-SA 2.5<\/a> via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n
  10. Galaksija 1984<\/a>“ by User Goldfinger<\/a> on sr.wikipedia<\/a> – Fotografisao Goldfinger. U javnoj upotrebi!. Licensed under Public domain via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Jedna od najva\u017enijih prekretnica u razvoju ra\u010dunara bio je trenutak kada su kompjuteri postali dovoljno mali i jeftini da ih mo\u017ee priu\u0161titi i pojedinac. Tada po\u010dinje era personalnih ra\u010dunara. 1971. In\u017eenjeri Intela projektuju prvi mikroprocesor pod nazivom 4004. Ovo je 4-bitni procesor i radi na 108 KHz. Sastoji se od 2300 tranzistora i mo\u017ee da … \u041d\u0430\u0441\u0442\u0430\u0432\u0438\u0442\u0435 \u0441\u0430 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0435\u043c 1.3. Istorijski razvoj – personalni ra\u010dunari<\/span> →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":127,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/14"}],"collection":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/14\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":328,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/14\/revisions\/328"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/127"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}