{"id":121,"date":"2015-04-22T15:43:51","date_gmt":"2015-04-22T13:43:51","guid":{"rendered":"http:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=121"},"modified":"2015-05-14T14:09:46","modified_gmt":"2015-05-14T12:09:46","slug":"licenciranje","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=121","title":{"rendered":"Licenciranje"},"content":{"rendered":"

Korisnicima je ponekad nejasno da za ra\u010dunarski softver va\u017ee sasvim druga\u010dija pravila u odnosu na kompjuterski hardver. Hardver predstavlja predmet \u2013 kada ga korisnik kupi, on ga i poseduje. Softver se ne poseduje, on samo mo\u017ee da se koristi.<\/p>\n

Kada korisnik ulo\u017ei novac za neki program, on nije platio disk i sam softver na njemu. Platio je pravo kori\u0161\u0107enja.<\/p>\n

Najprostiji model licenciranja je po korisniku i ra\u010dunaru \u2013 za dati novac, samo jedan korisnik ima pravo da instalira i koristi program na samo jednom ra\u010dunaru. Ovakva licenca mo\u017ee biti pro\u0161irena na vi\u0161e korisnika i vi\u0161e ra\u010dunara.<\/p>\n

Postoji veliki broj razli\u010ditih tipova licenci \u2013 grupne (za vi\u0161e korisnika\/ra\u010dunara), ekskluzivne (softver koji je ustupljen na kori\u0161\u0107enje jednom jedinom korisniku), paketne (za ceo paket programa), vremenski ograni\u010dene (licence koje se moraju obnoviti posle nekog perioda), itd.[48]<\/p>\n

Obi\u010dno se prilikom instalacije komercijalnog (a ponekad i besplatnog) softvera od korisnika zahteva da prihvati tekst pod nazivom EULA (End-User License Agreement). To je u stvari ugovor u digitalnoj formi koji korisnik mora da prihvati kako bi mogao da koristi softver. Obi\u010dno se u ovom tekstu proizvo\u0111a\u010d osloba\u0111a bilo kakve odgovornosti od \u0161tete vezane za upotrebu softvera i defini\u0161e na\u010din na koji korisnik sme da koristi softver. Ve\u0107ina korisnika ne \u010dita ili ne shvata zaista ovaj dokument, \u0161to omogu\u0107ava legalnost razli\u010ditim spyware i sli\u010dnim programima.<\/p>\n

Intelektualna svojina\"\"<\/span><\/h2>\n

Ne zaboravite da se autorska prava odnose na svaki podatak – dokumente, slike, muziku, video materijal. Autor mo\u017ee da postavi npr. sliku ili pesmu na Internetu – korisnici mogu to slobodno da gledaju, slu\u0161aju, pa \u010dak i snime na svoj ra\u010dunar. Me\u0111utim, nemojte misliti da tu sliku mo\u017eete tek tako upotrebiti na svom sajtu, blogu, u okviru svog dizajna, ilustracije i sl. Tako\u0111e, tu\u0111u muziku isto tako ne smete bez dozvole prepravljati, koristiti kao podlogu za neku prezentaciju ili animaciju koju \u0107ete onda objaviti na YouTube-u.<\/p>\n

Naravno, ako za sebe sastavite muzi\u010dku kompilaciju ili od neke slike privatno napravite wallpaper, niko vam ne mo\u017ee zameriti, ali \u010dim iza\u0111ete u javnost sa radom koji se zasniva na tu\u0111em, izla\u017eete se opasnosti od tu\u017ebe za povredu autorskih prava.<\/p>\n

Na nekim sajtovima postoji jasno definisana licenca i za takve materijale. Najbolji primer je Wikipedia, gde su za svaki ponu\u0111eni sadr\u017eaj (slika, audio zapis…) navedene i mogu\u0107nosti kori\u0161\u0107enja – pod kojim uslovima i da li je to uop\u0161te dozvoljeno.<\/p>\n

U najve\u0107i problem mo\u017eete da se uvalite ako ne\u010dije autorsko delo bez dozvole koristite u komercijalne svrhe. Nemojte \u017eiveti u uverenju da ste za\u0161ti\u0107eni ako ste u dr\u017eavi koja je „daleko od o\u010diju“ ili „Bogu iza tregera“, pa da vas niko ne\u0107e otkriti ako ne\u010dije ilustracije objavite u knjizi ili \u010dasopisu ili iskoristite grafi\u010dki dizajn za ambala\u017eu. Postoje primeri da je iz Evrope ili SAD-a bilo pre\u0107eno ozbiljnim tu\u017ebama za ukraden dizajn, materijal iskori\u0161\u0107en bez dozvole ili \u010dak ukradenu ideju.<\/p>\n