{"id":11,"date":"2015-04-22T12:32:36","date_gmt":"2015-04-22T10:32:36","guid":{"rendered":"http:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=11"},"modified":"2015-08-27T09:01:40","modified_gmt":"2015-08-27T07:01:40","slug":"1-2-istorijski-razvod-doba-elektromehanike-i-elektronike","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/?page_id=11","title":{"rendered":"1.2.Istorijski razvod – doba elektromehanike i elektronike"},"content":{"rendered":"

Razvoju ra\u010dunara prethodio je dug razvoj matematike, logike, fizike i tehnologije. Nekoliko va\u017enih doga\u0111aja i velikih ljudi je kroz istoriju utrlo put stvaranju ra\u010dunara kakve danas poznajemo.<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
1890.<\/b><\/td>\nHerman Holerit<\/b> (Herman Hollerith<\/i>) kreira elektri\u010dni tabelarni sistem za Popisni zavod SAD<\/b>. Ova ma\u0161ina je koristila bu\u0161ene kartice za tabeliranje popisa. Posao, koji se ru\u010dno radio osam godina, skra\u0107en je na samo godinu dana.[2]1896. Holerit osniva firmu Computing Tabulating Recording Machine Company<\/i>, koja 1924. prerasta u International Business Machines<\/i> \u2013 IBM<\/b>.<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
Holeritov elektri\u010dni tabelarni sistem [1]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n<\/td>\n<\/tr>\n
1903.<\/b><\/td>\nNikola Tesla<\/b> patentira elektri\u010dna logi\u010dka kola pod imenom „prekida\u010di.<\/td>\n<\/tr>\n
1904.<\/b><\/td>\nD\u017eon Ambroz Fleming<\/b> (John Ambrose Fleming<\/i>) razvija vakuumske cevi<\/b>. Iako ih je Tomas Edison ve\u0107 ranije otkrio, odbacio ih je kao beskorisne. Vakuumske cevi predstavljaju prekretnicu u razvoju ra\u010dunara \u2013 do tada su ra\u010dunari bili mehani\u010dki, izra\u010dunavanja su se obavljala pomo\u0107u zup\u010danika i prekida\u010da. Vakuumska cev je slu\u017eila kao prekida\u010d koji se uklju\u010duje i isklju\u010duje hiljadama puta br\u017ee.<\/td>\n<\/tr>\n
1926.<\/b><\/td>\nPatent za poluprovodni\u010dki tranzistor<\/b> omogu\u0107i\u0107e da elektri\u010dna struja po\u010dne da prenosi podatke kroz ra\u010dunar.<\/td>\n<\/tr>\n
1936.<\/b><\/td>\nKonrad Cuze<\/b> (Konrad Zuse<\/i>) pravi digitalnu ra\u010dunsku ma\u0161inu koja uvodi primenu binarnog sistema i elektronskih cevi i koja se mo\u017ee programirati<\/b>.[3]<\/td>\n<\/tr>\n
1936.<\/b><\/td>\nAlan Tjuring<\/b> (Alan Turing<\/i>) objavljuje rad u kome dokazuje da se svaka izra\u010dunljiva matemati\u010dka funkcija<\/b> (drugim re\u010dima svaki niz operacija) mo\u017ee predstaviti u obliku algoritma za teorijski aparat poznat kao Tjuringova ma\u0161ina<\/b> \u2013 koncept koji predstavlja osnovu teorije algoritama.[2]Tjuring se tako\u0111e bavio kriptografijom i tokom II svetskog rata sara\u0111ivao sa britanskom obave\u0161tajnom slu\u017ebom na razbijanju nema\u010dkih \u0161ifrovanih poruka.<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
Alan Tjuring [2]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n

1950. defini\u0161e Tjuringov test<\/b> kojim utvr\u0111uje standard za proveru da li se neka ma\u0161ina mo\u017ee nazvati „inteligentnom“<\/b>. Ovaj test je i danas aktuelan u oblasti ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/td>\n<\/tr>\n

1943.<\/b><\/td>\nBritanci prave ma\u0161inu Kolos<\/b> koja slu\u017ei za razbijanje nema\u010dkih \u0161ifara<\/b> (nacisti su u to vreme imali ma\u0161inu za \u0161ifrovanje po imenu Enigma<\/b>).<\/td>\n<\/tr>\n
1944.<\/b><\/td>\nVojska SAD konstrui\u0161e ra\u010dunar ENIAC<\/b> (Electronic Numerical Integrator Analyzer and Computer<\/i>) za izra\u010dunavanje putanja projektila. ENIAC je obavljao 5000 sabiranja u sekundi, te\u017eio je 30 tona, bio duga\u010dak 30m i visok 3m. Koristio je vakuumske cevi, tro\u0161io veliku koli\u010dinu struje i veoma se zagrevao.[4]U isto vreme, Harvardski univerzitet i IBM razvijaju ra\u010dunar MARK 1 koji koristi bu\u0161ene kartice za unos podataka i programa.<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
ENIAC [3]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n<\/td>\n<\/tr>\n
1945.<\/b><\/td>\nD\u017eon fon Nojman<\/b> (John von Neumann<\/i>) defini\u0161e elektronski digitalni ra\u010dunar op\u0161te namene koji izvr\u0161ava unutra\u0161nji program<\/b> \u2013 koncept koji i dan-danas opisuje ra\u010dunar.<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
D\u017eon fon Nojman [4]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n<\/td>\n<\/tr>\n
1945.<\/b><\/td>\nOtkrivena prva ra\u010dunarska „buba“<\/b> (eng. bug). U pitanju je bio moljac koji se uhvatio u ra\u010dunaru.Danas je uobi\u010dajeno da se gre\u0161ke u programima nazivaju „bagovima“.<\/td>\n<\/tr>\n
1948.<\/b><\/td>\nVilijam \u0160okli<\/b> (William Bradford Shockley<\/i>) iz Belovih laboratorija, zajedno sa saradnicima patentira tranzistor<\/b>. Nekoliko godina kasnije, to \u0107e im doneti Nobelovu nagradu.Tranzistor je tako\u0111e prekida\u010d, ali na mikroskopskom nivou \u2013 daleko manji od vakuumske cevi, pa samim tim tro\u0161i mnogo manje struje, manje se zagreva, zauzima mnogo manje mesta. Procesori su i danas su\u0161tinski zasnovani na ovoj tehnologiji.<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
Vilijam \u0160okli [5]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n<\/td>\n<\/tr>\n
1951.<\/b><\/td>\nNau\u010dnici koji su kreirali ENIAC, Popisnom zavodu SAD isporu\u010duju novi ra\u010dunar UNIVAC<\/b>, koji koristi magnetne trake za bele\u017eenje podataka.<\/td>\n<\/tr>\n
1954.<\/b><\/td>\nKompanija Texas Instruments<\/i> po\u010dinje proizvodnju silicijumskih tranzistora<\/b>.Dve godine kasnije, na MIT-u je konstruisan TX-O, prvi ra\u010dunar na bazi tranzistora<\/b>.<\/td>\n<\/tr>\n
1957.<\/b><\/td>\nIBM kreira prvi hard disk<\/b> kao deo ure\u0111aja RAMAC 350. Ovaj ure\u0111aj se sastojao od 50 diskova pre\u010dnika 24″ i te\u017eio jednu tonu. Kapacitet mu je iznosio 5 megabajta.<\/td>\n<\/tr>\n
1958.<\/b><\/td>\nD\u017eek Kilbi<\/b> (Jack S. Kilby<\/i>), iz kompanije Texas Instruments, pravi prvo integrisano kolo<\/b>.<\/td>\n<\/tr>\n
1959.<\/b><\/td>\nRobert Nojs<\/b> (Robert Noyce<\/i>), iz kompanije Fairchild Semiconductors, patentira integrisano kolo \u010dije su komponente povezane aluminijumskim linijama na silicijumskoj podlozi.1961.<\/b> ova kompanija proizvodi prvo komercijalno integrisano kolo<\/b>.<\/td>\n<\/tr>\n
1960.<\/b><\/td>\nKompanija Digital Equipment Corporation<\/i> \u2013 DEC predstavlja svoj prvi ra\u010dunar PDP-1<\/b>, po ceni od $120 000.<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
Ra\u010dunar PDP-1 u Muzeju ra\u010dunarske istorije, Mauntin Vju, Kalifornija [6]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n<\/td>\n<\/tr>\n
1963.<\/b><\/td>\nKreiran ASCII kod<\/b>, kojim je standardizovano predstavljanje teksta na ra\u010dunarima.<\/td>\n<\/tr>\n
1968.<\/b><\/td>\nRobert Nojs<\/b> i Gordon Mur<\/b> (Gordon E. Moore<\/i>) napu\u0161taju kompaniju Fairchild Semiconductors i osnivaju kompaniju Intel Corporation<\/b> u Kaliforniji.Godinu dana kasnije<\/b> osniva se i konkurentska kompanija Advanced Micro Devices<\/i> \u2013 AMD<\/b>.<\/p>\n
\n
\"\"<\/div>
Gordon Mur i Robert Nojs [7]<\/a><\/sup> <\/figcaption><\/figure>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Slede\u0107a lekcija<\/a><\/p>\n

    \n
  1. HollerithMachine.CHM<\/a>“ by Adam Schuster<\/a> – Flickr<\/a>: Proto IBM<\/a>. Licensed under CC BY 2.0<\/a> via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n
  2. Alan Turing photo<\/a> (Fair use via Wikipedia) (September 2014)<\/li>\n
  3. Eniac<\/a>“ by Unknown – U.S. Army Photo<\/a>. Licensed under Public domain via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n
  4. JohnvonNeumann-LosAlamos<\/a>“ by LANL – http:\/\/www.lanl.gov\/history\/atomicbomb\/images\/NeumannL.GIF<\/a> (Archive copy<\/a> at the Wayback Machine<\/a> (archived 11 March 2010)). Licensed under Public domain via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n
  5. William Shockley, Stanford University<\/a>“ by Chuck Painter \/ Stanford News Service – Stanford News Service. Licensed under CC BY 3.0<\/a> via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n
  6. Steve Russell and PDP-1<\/a>“ by Alex Handy<\/a> (cropped by Arnold Reinhold) – http:\/\/commons.wikimedia.org\/wiki\/File:Steve_Russell_and_PDP-1_-_Vintage_Computer_Fair_2006.jpg<\/a>. Licensed under CC BY-SA 2.0<\/a> via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n
  7. Gordon Moore with Robert Noyce at Intel in 1970<\/a>“ by Intel Free Press – http:\/\/www.flickr.com\/photos\/intelfreepress\/8450997579\/sizes\/o\/in\/photostream\/<\/a>. Licensed under CC BY-SA 2.0<\/a> via Wikimedia Commons<\/a><\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Razvoju ra\u010dunara prethodio je dug razvoj matematike, logike, fizike i tehnologije. Nekoliko va\u017enih doga\u0111aja i velikih ljudi je kroz istoriju utrlo put stvaranju ra\u010dunara kakve danas poznajemo. 1890. Herman Holerit (Herman Hollerith) kreira elektri\u010dni tabelarni sistem za Popisni zavod SAD. Ova ma\u0161ina je koristila bu\u0161ene kartice za tabeliranje popisa. Posao, koji se ru\u010dno radio osam … \u041d\u0430\u0441\u0442\u0430\u0432\u0438\u0442\u0435 \u0441\u0430 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0435\u043c 1.2.Istorijski razvod – doba elektromehanike i elektronike<\/span> →<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":127,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/11"}],"collection":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=11"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/11\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":326,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/11\/revisions\/326"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/127"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/lekcije.mfp.co.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=11"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}